Japanska tresnja
Najpopularnija i najspektakularnija cvetajuća višnja poreklom iz Kine. Veliki žbun ili malo drvo sa karakterističnom, atraktivnom krošnjom koja je najpre oblika vaze, a kasnije se širi. Listovi su bronzani kada se pojave, kasnije jarko zeleni, a u jesen žućkasto-narandzasti. Cvetovi se pojavljuju u aprilu, najpre u obliku crvenih pupoljaka, a onda jarko rozih, duplih, u grupi od 2-5 cvetova. Uspeva na zemljištima koja su sveža, rastresita i dobro drenirana. Najčešće se koristi samostalno na zelenim površinama, u grupama ili kao ulično drvo.
Magnolija, ljubicasta
(Soulangeova magnolija), je najomiljenija i najraširenija vrsta magnolije. To je križanac između vrsta M. denudata i M. liliflora (oba roditelja su Azijskog porijekla). To je stablo, koje se grana od tla, može biti visoko 6-7m, vrlo prilagodljivo različitim uvjetima. Cvate u travnju i svibnju, prije listanja. Cvjetovi su joj iznutra bijeli, a izvana crvenkasoružičasti. Tonovi boja, oblika, veličine i vremena cvatnje mijenjaju se ovisno o sorti (kultivaru).Ova vrsta magnolije ubraja se među najjednostavnije za uzgoj, a i na vjetar je manje osjetljiva od nekih drugih vrsta magnolija.
Magnolija, bela
Magnolia grandiflora (krupnocvetna, velecvetna), je zimzelena i spororastuća vrsta. Poreklom je s jugoistoka SAD. Raste kao stablo, zaobljeno-koničnog oblika, i može narasti 15-24 m u visinu. Ima velike lepe sjajnozelene kožaste listove, koji su rđasti sa naličja. . Ne podnosi niske temperature , pa se češće uzgaja u primorskim krajevima. Dosta je otporna na kratkotrajni mraz. Za nju odaberite mesto zaštićeno od jakih vetrova, npr. uz zid kuće. Saditi treba starije primerke, visoke 1-2m. Preporučuje se blagoorezivanje, da bi se održao blago zaobljeno-konični oblik.
Ukrasni glog
Listopadni grm srednje veličine ili manje drvo, ovalne, guste krošnje.
Na pogodnim staništima uspeva i kao čvorasto, razgranato drvo visine 5- 6 m, sa mnogo bodlji i glatkom sivom korom. Listovi sitni, rasečeni na 3-5 delova, nejednako nazubljeni, s donje strane su svetlo plavkasto-zeleni, a s gornje strane tamnozeleni i sjajni.
Izuzetno izdržljivo ukrasno drvo, dobro podnosi niske temperature i do -30ºC, pa na našim prostorima može da uspeva skoro svuda. Raste na svim tipovima zemljišta, osim ekstremno kiselih ili baznih, i podnosi suvišnu vodu u zemljištu.
Odličan je izbor za gradska područja kao ulično zelenilo, ali je primeren i malim i velikim vrtovima.
Ukrasna jabuka
Porodica ukrasnih jabuka je isto tako poznata i raširena kao i porodica ukrasnih šljiva. Tokom vremena ukrštanjem su dobijene gotovo sve najvažnije sorte ukrasnih jabuka koje se danas uzgajaju. Te jabuke cvatu u maju, a početkom avgusta javljaju se plodovi. Najlepše sorte: Dorothea, M.florinbuda, Liset, Prof. Sprenger, M. sargentii, M. sieboldili.
zlatna kisa
Listopadno drvo, koje naraste do 4 m. Voli sunčane položaje, dobro podnosi niske temperature, a pogoduju mu različita zemljišta. U junu mesecu obilno cvetau žutim grozdastim cvastima. Vrlo se lako uzgaja, a može se saditi pojedinačno ili u grupama.
Svetlost: sunce.Potreba za vodom: umereno. Visina: 3-4m. Boja lista: zeleno. Cvet: žut, cveta u junu. Plod: smeđe srcaste ljiske
Javor Gorski
Listopadno drvo koje dostiže visinu od 30m. Listovi su tamno zelene boje sa sivo zelenim naličjem. Cveta pre listanja. Ova vrsta najbolje uspeva na plodnim I dubokim zemljištima. Najčešće je korišćen kao drvoredna sadnica, ali moze se saditi I pojedinačno I u grupacijama.
JAVOR, SARENI negundo FLAMINGO
H=4-5 m, prečnik 3-4 m.
Vrlo dekorativan listopadan žbun ili drvo.
Listovi su u tri boje, šareni: zelelo beli i na vrhovima roze.
Može se koristiti pojedinačno, u drvoredima, grupacijama
JAVOR, ACER PLATANOIDES CRIMSON KING
Brzorastuće, listopadno drvo. Listovi tamno crveni-botdo. Raste do 6-7 m u visinu i 5-6 m u širinu. Pogodan kao soliterno drvo ili u drvoredima. Cveta žuto.
JAVOR, ACER PLATANOIDES CRIMSON SENTRY
Crvena, stubasta forma javora, raste brzo, visina 4-5 m a širina krošnje 1,5-2 m. Koristi se pojedinačno ili u grupacijama.
UKRASNI JASEN, KUGLASTI
Listopadno drvo, dostiže visinu do 25m i prečnik stabla do 1m.
Cveta pre listanja u aprilu, cvetovi su crvenkasto smeđi. U jesen listovi su u raznim nijansama crvene, veoma dekorativni.
Cena sadnice je 2000 dinara. Kalem je na 2,2m.
UKRASNI JASEN, ZUTI PIRAMIDALNI
Listopadno drvo, usko piramidalne krošnje. Raste od 4-6m u visinu. Listovi složeni, dugački, tamnozelene boje. Može se orezivati. Sadi se pojedinačno ili kao drvored. Sadnica visine oko 2,2m
UKRASNI JASEN, SA VISECIM GRANAMA
"Žalosni" varijetet belog jasena, visine 8 - 10 m, širine krošnje 5 - 8 m, sa granama dugim, slabo razgranatim, povijenim do zemlje. Otporan je i na zimske i na letnje temperature našeg podneblja. Najviše mu odgovaraju duboka i sveža zemljišta na osunčanim položajima. Koren je snažan i razgranat, pa se može saditi i na nagibima, a duge grane su žilave i ne stradaju od vetroloma. Vrlo je atraktivan na prostranim travnjacima kao soliter ili u prednjem planu grupe, kao i pored vodenih površina.
DUD, SA VISECIM GRANAMA, Morus Alba Pendula
Do 2,5 m visoko listopadno drvo. Visina zavisi od mesta kalemljenja. Voli duboko zemljište. Dobro podnosi niske temperature i sušu. Plodovi su bele boje i jestivi su.Svetlost: sunce, Potreba za vodom: umereno, Visina: 1,5-2,5m, Boja lista: zelenoCvet: beo-zelen, Plod: beo. Nega biljke: Svakog proleća potrebno je orezati sve letoraste na 2-3 pupoljka. Tanke i sitne grančice treba ukloniti.
DUD, KUGLASTI, Morus Alba Globosa - kuglasti dud
Izuzetno zanimljiva i privlačna kalemljena forma duda, pravilne, širine krošnje oko 3 m, dok visina zavisi od visine na kojoj je kalemljen. Raste sporo. Grane gusto obrasle krupnim, sjajnim lišćem do kasne jeseni. Otporan je na mraz i niske temperature. Dobro raste na svakom umereno vlažnom i dobro dreniranom zemljištu. Podnosi čak i zaslanjena. Odgovaraju mu osunčani položaji. Otporan je na sušu i gradske uslove. Veličina i oblik krošnje mogu se kontrolisati blagim orezivanjem. Koristi se za pojedinanu sadnju ili za niske drvorede duž aleja.
CRVENOLISNA SLJIVA
Niže drvo, visine - do 8 m, dosta pravilne, ovalne krošnje širine do 5 m. Može se oblikovati i u žbunastoj formi, sa više stabala iz osnove. Tokom celog vegetacionog perioda krasi je gusta krošnja purpurno crvenih listova, a već krajem marta i u aprilu javljaju se cvetovi tamno ružičaste boje. Krajem maja javljaju se i purpurno crveni plodovi prečnika do 2 cm. Najbolje raste na umereno vlažnim, dobro dreniranim, hranljivim zemljištima. Pogodna za pojedinačnu ili sadnju u grupama, kao i za drvorede. Zbog boje krošnje koristi se kao detalj ili za različite koloritne kombinacije sa drugim vrstama.
BELA BREZA
Jednodomna, anemofilna i heliofilna vrsta brzog rasta. Podnosi niske temperature. Listopadno drvo, visine od 10 do 25 m prečnika 40-60 cm. Kora debla u mladosti bela, kasnije bela sa crnim pukotinama.Korenov sistem malo razvijen, zbog toga se preporučuje da se bela breza sadi u naseljenim mestima. Listovi goli, tamnozeleni, cveta u 4. i 5. mesecu zajedno s listanjem.
KATALPA
Katalpa je vrlo dekorativno listopadno drvo koje pripada familiji Bignoniaceae. Dostiže visinu do 20 metara, krivudavog debla, krhkih grana i široko-okruglaste krošnje. Listovi su egzotični, veliki od 10 do 20 centimetra, srcolikog oblika, zelene do zeleno-žute boje, koja u jesen prelazi u zlatnožutu. Listovi deluju odbojno na insekte, posebno komarce. Stvaraju prijatnu hladovinu pa se često baš ispod katalpe u parkovima postavljaju klupe. Jednako tako katalpa svojim velikim listovima štiti ptice od vetra i kiše pa im je omiljeno stanište. Inače su neprijatnog mirisa kada se protrljaju.
KATALPA, KUGLASTA
Catalpa bignonioides 'Globosa' – Zanimljiva i atraktivna forma, pravilne kuglaste krošnje, visine 3,5-5m. Cveta tokom maja-juna. Cvetovi su trubičasti, belo-ružičasti u uspravnim cvastima, dugi do 20 cm. U našim uslovima otporna na niske temperature i mraz. Visina sadnice oko 2m.
BAGREM, ROBINIA HISPIDA (CVETNI)
Listopadno drvo, raste do 10 m, 5 – 6 m u prečniku. Cveta u maju-junu, roze a ponekad može krajem leta da ponovi cvetanje ali manje. Može se orezivati. Sadi se pojedinačno ili u drvoredima.
BAGREM, KUGLASTI
Listopadno drvo, pravilne, kuglaste krošnje. Visine 5 – 6 m, širine 4 – 5 m. Ne cveta. Nema posebnih zahteva za zemljište i može da raste na svim ekspozicijama. Najčešće se koristi u drvoredima a može se saditi i pojedinačno.
PLAVA KIŠA (WISTERIA FLORIBUNDA - FAM.FABACEAE)
Visina 10-15 m. sirina. 5-10 m. Listopadna penjačica poreklom iz Japana, veoma izuvijanih grana, sa perastosloženim listovima sačinjenih od 11-19 listića, 4-8 cm dugih, jarko zelenih, žutih u jesen. Cvetovi su veoma dekorativni, jako lepog mirisa, purpurno-plavi, grupisani u viseće grozdove duge 20-50 cm. Cveta maja-juna nedelju dana kasnije od Wisteria sinensis. Plodovi su plišane mahune koje imaju toksično seme. Može rasti na svim tipovima zemljišta izuzev suviše zbijenih. Ova prelepa penjačica koristi se za ukrašavanje zidova, ograda, pergola i sl.
RHUS-RUJ
Listopadna, vrlo dekorativna vrsta, raste do 4 – 5 m, listovi crveni na jesen. Plod somotsko crven, u vidu kupastog klipa koji ostaje i posle opadanja listova.
VRBA SA VISECIM GRANAMA / SALIX PENDULA
Kalemljena vrbica, ukrasno drvce kojem grane idu ka zemlji. U rano proleće na granama se javljaju takozvane „mace“ koje predstavljaju prvi znak budjenja prirode i početak proleća. Pogodna je za sadnju u malim baštama i u dubljim saksijama. Grane joj sečemo dole da ima lepšu krošnju. U prodaji sadnice visine 130 i 180 cm
VRBA, KUGLASTA / SALIX FLAMINGO INTEGRA
o 2-3 m, pravilne kuglaste krošnje, šatiranih listova i rozikastih izbojaka, položaj: osunčan do polusenovit, nije zahtevna, različiti tipovi zemljišta.
BREST SA VISECIM GRANAMA
Izuzetno lepo drvce izrazito kišobranaste krošnje, grana povijenih do zemlje i krupnih, tamnozelenih listova. Dostiže visinu do 5 m. Češći su niži primerci. Širina obično prelazi visinu. Koristi se pojedinačno u vrtovima i parkovima. Veći primerci pogodni za natkrivanje mesta za sedenje.
HIBISKUS
Vrtni hibiskus je dugocvetajući, listopadni grm uspravnih grana poreklom iz Sirije. istovi su sjajni, tamno zelene boje, nazubljenih rubova i naizmenično su raspoređeni na stabljici. Cvetovi su široko zvonoliki, jednostruki ili dupli, 5-7cm širine.Dolaze u raznim bojama (beloj, plavoj, ljubičastoj, roze). . Potrebno ju je pre listanja orezati, ne bi li se podstaklo bujnije cvetanje.Ima mnogo ukrasnih formi, koje se najviše razlikuju po boji cvetova. Podesna za pojedinačnu i grupnu sadnju, naročito za cvetne žive ograde.
CRVENI HRAST
Drvo visine oko 15-23 m, široko zaobljene krošnje, širine oko 20 m, masivnih grana, sklon granaju u blizini tla. Listovi su duboko režnjeviti, sa 7-11 režnjeva, dugi do 20 cm, novi listovi su crvenkasti u proljeće, tokom leta zeleni u jesen prvo žuti, a početkom zime postaju vatreno crveni. Prilagodljiv uslovima staništa, podnosi i kisela zemljišta. Ne voli krečnjak. Loše podnosi kako sušu, tako i plavljenje. Dobro podnosi zasenu i zagađenost vazduha. Prilično brzo raste, 60 cm godišnje.Odgovaraju mu veliki prostori.
HRAST, PIRAMIDALNI
Naraste do 20 m visoko, a ponekad i do 30 m. Za habitus je karakteristično vitko deblo, gusta i sabijena krošnja. Spada među najotpornije vrste na niske temperature. Na sušu i visoke letnje temperature je osetljiv samo u prvoj godini života. Traži mnogo svetlosti. Raste na različitim tipovima zemljišta. Otporan je na gradske zagađivače: dim, prašinu, štetne gasove, te se u urbanom šumarstvu smatra prikladnom za sadnju u industrijskim zonama i drvoredima.
ALBICIJA
Albicija, poznata i kao drvo svile ili japanska mimoza potiče sa azijskog kontinenta. Egzotičan izgled cveta, pa i same biljke, čine ovu vrstu neizostavnim delom svakog vrta. Albicija je listopadno drvo koje izrasta do 15m visine. Takođe, raste na svim tipovima zemljišta bilo to crnica, peskovita, pa čak i ilovača na kojoj će podjednako dobro uspevati. Razmnožava se semenom ili izbojcima koji izbijaju iz korena matične biljke. Manji problem predstavlja jesenji period, vreme opadanja cveta i lista koji se upleteni u travnjak teško čiste.
LOVOR VISNJA, ZIVA OGRADA
Lovor višnja ili zeleniče je veoma otporna zelena biljka, snažnog rasta. Lako se gaji i od nje se može oblikovati gusta ograda sa sjajnim tamnozelenim listovima, malo drvo ili pojedinačni ukrasni grm koji će cvetati skoro celog proleća i širiti prijatan miris svojih cvetova u vrtu. . Uglavnom stradaju mlađi listovi, i njih treba odrezati makazama.Najlakši način razmnožavanja lovor višnje je ožiljavanje reznica, koje se uzimaju u proleće ili jesen. Prolećne reznice, duge oko 15 do 20 cm se uzimaju sa vrhova grana, donji listovi odstranjuju, a na vrhu se ostavlja 1 do 2 lista. Ove reznice se mogu držati u vodi dok puste korenčiće. Svakih pet godina proredite središte grma, da bi se dobio prostor za nove mladice.
LIGUSTRUM, ZIVA OGRADA
Listopadan grm do 3 m visine. Uspeva na raznim zemljištima i nije posebno zahtevna u pogledu količine hranjiva. Vrlo se često uzgaja u živim ogradama jer dobro podnosi orezivanje.