Potrebna pomoc

Savicrasadnik

Rasadnik vocnih sadnica,
loznih kalemova, sadnica ruza,
i ukrasnog drveca

seliste-trstenik
tel.: 063/82-95-864, 069/60-25-60 sasa
         069/19-51-120 nikola
e-mail: cantagis90@gmail.com

Jabuka sorte

Ajdared

Poreklo: SAD.
Nastala je 1935 god. ukrštanjem sorti Jonatana i Wagnera, a u proizvodnju uvedena 1942 god. Dobre je skladišne sposobnosti. U hladnjačama se čuva do jula meseca. Karakteristike ploda: Plod je krupan do vrlo krupan, okruglasto-kolačastog oblika. Plodovi ubrani u pravom trenutku odlično se čuvaju, ostaju sočni i harmoničnog slatkonakiselog ukusa. Odlično podnose manipulaciju i transport. Zbog navedenih osobina Ajdared je odlična tržišna sorta jabuke.

Crveni delises

Poreklao: Америка
Crveni Delišes jedna je od najpoznatijih američkih sorti jabuka. Ova grupa postiže zavidnu kakvoću ploda u agroekološkim uvjetima Slavonije i spada u vodeće svjetske sorte u strukturi proizvodnje. Red Delicious i Golden Delicious u samoj osnovi različite su sorte, iako dijele slično ime i određene zanimljivosti (obje su nastale u SAD-u krajem 19. st., imaju zanimljivu povijest, pripadaju slatkim sortama). Crveni Delišes intenzivno se uzgaja u modernim nasadima i ima mnogo potomaka, od kojih je Fuji potencijalno najzanimljiviji.

Greny smith

Poreklo: Australija
Možda najprepoznatljivija od svih jabuka i sigurno jedna od najpoznatijih, Granny Smith jedan je od najslavnijih izvoznih proizvoda Australije. Otkrivena je u Australiji 60 – ih godina 19. stoljeća kao slučajni sjemenjak na odlagalištu za otpad. Pretpostavlja se da je slučajni hibrid europske divlje i domaće jabuke. Gospođa Maria Ann Smith, koja ju je pronašla, otkrila je da je jabuka višenamjenska, odnosno odlična kako za kuhanje tako i za potrošnju u svježem stanju.

Zlatni delises

Eureka! Pronašao sam je! To su bile riječi Paula Starka iz Rasadnika braće Stark, kada je zagrizao ovu jabuku u voćnjaku Andersona Mullinsa 1914. godine. I stvarno, pravo je zlato pronašao na brežuljcima Zapadne Virginije tog posebnog dana. “S ovom jabukom u ruci ne možete biti sigurni da li pijete šampanjac ili jedete jabuku!“, oduševljeno je izjavio Stark. Od tada pa sve do danas, ova je jabuka stekla zavidnu popularnost među potrošačima te se uzgaja u svim glavnim, toplim uzgojnim područjima svijeta.

Jonagold

Poreklo: SAD
Jonagold je američka sorta nastala 40 – tih godina prošlog stoljeća, i kao što ime kaže, dobivena je križanjem Golden Deliciousa i Jonathana. U proizvodnju je uvedena 1968. godine i od tada je postala vrlo popularna, posebno u Europi. Jonagold je najbolje od dviju sorata u jednoj!

MUCU, (JAPAN)

Plod krupan do vrlo krupan, zarubljeno kupast mase oko 180-360 g.liči na Zlatni delišes, ali je daleko kvalitetniji.Pokožica je žutozelena, pojedini plodovi na sunčanoj strani imaju blago rumenilo. Meso čvrsto, sočno, slatkonakiselo.Otpornost i osetljivost: Osetljiva je na zimske mrazeve, čađavu krastavost, plamenjaču, a otporna je na pepelnicu i sušu.

BOSKOPKA , KOŽARA, (HOLANDIJA)

Plod srednje krupan do vrlo krupan mase oko 200-250 g.lopčastokolačastog i neujednačenog oblika pokožica suva, debela hrapava, rđaste boje sa nešto malo crvenila na sunčanoj strani. Meso je bledožuto nakiselo, sočno, kvalitetno. Vreme zrenja je druga polovina IX meseca Osobine stabla: Stablo je bujno sa dobrorazvijenom krunom, cveta srednje rano. Otpornost i osetljivost: Osetljiva je na jače mrazeve, sušu, vetar, jabučnog smotavca, bakteriozne tumore, bakarne fungicide, pepelnicu

ŠUMATOVKA, (NEPOZNATO POR.)

Plod je sitan, prosečne mase oko 50-80 g.izduženoloptast. Pokožica je tanka i glatka,sjajna.Pokožica je zelenožuta a sa sunčane strane prekrivena tamnocrvenom bojom. Meso je beličasto, veoma čvrsto, slatkonakiselo, blage arome, skromnog kvaliteta . Vreme zrenja je kraj X meseca. Osobine stabla: Vrlo je bujno, dugovečno, prilagodljivo cveta srednje rano. Otpornost i osetljivost: Dobro podnosi jake zimske mrazeve, vetar, sušu, otporna na biljne bolesti. Dobro podnosi strme terene.

Kruska sorte

Junska lepotica

Poreklo: Italija
Dozreva krajem juna, oko 46 dana pre Viljamovke. Srednje rano cvate. Ističe se velikom rodnošću. Rast stabla je srednje bujan do bujan. Rađa relativno sitnim plodovima težine oko 60 g. Plodovi su izduženog, kruškolikog i zdepastog oblika. Kožica ploda je suva, glatka, sjajna. Osnovna boja kožice ploda je svetlo-zelena s rđastim mrljama koja s osunčane strane poprimi lepo crvenilo. Sklona je brzom prezrevanju. Meso ploda je bledo-žućkaste boje, slatko, sočno i vrlo aromatično, srednje praznog ukusa zbog manjka kiselina i šećera.

Viljamovka

Poreklo: Engleska
Viljamovka ima vrlo krupan plod, kruškolikog oblika, težine oko 200-250g. Peteljka je srednje dugacka, jaka, drvenasta, na podnožju malo mesnata. Boja ploda je zelenkastožuta, sa sitnim sivim tackicama, uz peteljku i čašku ima smeđe rđaste mrlje. Meso je topljivo, beložute boje, vrlo aromaticno, sazreva u avgustu. Savremenom tehnologijom skladištenja njena potrošnja se može produžiti i do 5 meseci, cime se izbegavaju teškoce u plasmanu, jer u vreme njenog dozrevanja ima jaku konkurenciju na tržištu u drugom kvalitetnom vocu i stonom groždu.

Abate fetel

Poreklo: Francuska
Sazreva u drugoj polovini septembra, a bere se oko dve nedelje ranije, kada joj semenke počinju da crne. Plod je srednje krupan do krupan (190g) oblika konusno izduženog. Inače je zelenkasto do slamasto žute boje isprskane rđastim tačkicama. Meso ploda joj je meko, sočno, osrednje topivo, slatko nakiselo i dovoljno aromatično. Atraktivnog je izgleda zbog izduženog kruškastog oblika, tako da privlaci pažnju kupaca.

Kaludjerka

Poreklo: Francuska
Bere se početkom oktobra. Bujan je. Dobro se prilagođava različitim uslovima sredine. Mladari Kaluđerke rastu povijeno. Dobro je oprašuje: druardova i krasanka. Rađa vrlo dobro.

Patuljasta kruska

Poreklo: SAD
Predivnog izgleda. Patuljastog rasta, do 1 m visine. Plodovi su srednje krupni, kruškastog oblika i čisto žute boje. Zri krajem avgusta. Gaji se u zemlji na rastojanju od oko 1 m ili u posudama veličine preko 35 cm. U slučaju pojavljivanja jačih bočnih grana treba ih skratiti na 10 cm dužine.

SANTA MARIJA

Plod je srednje krupan do krupan mase oko 170 g. Pokožica u zrenju dodija limun žutu boju, a sa sunčane strane je prekrivena lepim rumenilom. Meso je sočno, fino, topivo,aromatično,prijatnog ukusa. Vreme zrenja je polovinom VIII meseca. Osobine stabla: Stablo je bujno, izuzetno rodno, srednje poznog cvetanja. Otpornost i osetljivost: Srednje je osetljiva na poznoprolećne mrazeve u cvetanju, osetljiva je na č.krastavost i štetne insekte.

KARMEN

Karmen je novija sorta kruske i jedna je od najboljih.Stablo je veoma bujno, i odlične rodnosti. Jedna od najtraženijih i najpopularnijih sorti. Njeni plodovi su veoma socni i ukusni. Vreme zrenja je polovinom avgusta. Stablo je veoma bujno, odlične rodnosti.

KALUĐERKA, (FRANCUSKA)

Plod je krupan do vrlo krupan mase koja varira od 180-250 g . izduženog oblika. Pokožica debela sa rđastom prugom isprskana svetlim tačkicama. Meso ploda je polutopivo, sočno, siromašno kiselinama, drugorazrednog kvaliteta. Vreme zrenja je početak X meseca. Osobine stabla: Stablo je bujno, piramidne krune, srednje-rano cveta. Otpornost i osetljivost: Otporno je na pozne mrazeve, sušu, i štetočine, delom osetljiva na čađavu krastavost, plodovi skloni opadanju.

LUBENIČARKA

Lubeničarka je jedna od starijih sorti kruške. Naziv je dobila po svom tamnocrvenom mesu, koje podseća na lubenicu. Ima srednje krupan plod, pravilno kruškastog oblika. Pokožica je zelenozute boje, sa rumenilom na osunčanoj strani. Meso je sočno, slatkonakiselo, izražene I prijatne arome. Sazreva tokom avgusta. Prinosi ove sorte su redovni I obilni. Ono sto je za ovu sortu karakteristicno jeste izuzetna otpornost na bolesti i cinjenica da ne mora imati oprasivaca pored sebe.

Sljiva sorte

Cacanska lepotica

Poreklo: Srbija
Čačanska lepotica je proizvedena u Institutu za voćarstvo u Čačku 1975. godine. Sazreva krajem jula i početkom avgusta. Plod je srednje je krupan (30 do 40 g), loptastojajast sa uzdužnom brazdom. Peteljka je kratka. Pokožica je tanka, tamnoplava, čvrsta, pokrivena jasno izraženim pepeljkom, privlačnog izgleda. Meso je zelenkastožuto, čvrsto, sočno, slatkonakiselo, aromatično i ukusno. Koštica je srednje krupna. Cepača je. Plod sadrži 17,1% rastvorljive suve materije, 10,5% ukupnih šećera, 1,1% ukupnih kiselina, a pH vrednost je 3,39.

Cacanska rodna

Poreklo: Srbija
Čačanska rodna je proizvedena u Institutu za voćarstvo u Čačku 1975. Sazreva krajem avgusta, to jest nekoliko dana posle stenlija, odnosno nekoliko dana pre požegače. Plod je srednje je krupan (28 g), jajast. Pokožica je tanka, čvrsta, tamnoplava sa izraženim pepeljkom. Plodovi na stablima koja su obilno rodila su crvenkastoplavi. Meso ploda je žuto, čvrsto, sočno, slatkonakiselo, aromatično i kvalitetno. Plod sadrži 19,6% rastvorljive suve materije, 10,8% ukupnih šećera i 0,9% ukupnih kiselina. pH vrednost je 3,65. Koštica je sitna, izduženo jajasta i hrapava. Cepača je.

Stenlej

Poreklo: Amerika
U Srbiji se gaji od 1956. i danas je vodeća sorta kod nas. Sаzrevа u drugoj polovini avgusta, nekoliko dаnа pre požegаče. Plod je krupаn (30-35 g) što je za oko 30% više od požegače, tаmnoplаve boje. Koštica je umereno krupna i u vinogradskoj zoni se odvaja od mesa. Mezokаrp je čvrst, žute boje i osrednjeg kvаlitetа. Plod sadrži 10,3% ukupnih šećera i 1,3% ukupnih kiselina. Prezreli plodovi otpadaju. Dobro podnosi transport.

Cacanska najbolja

ČAČANSKA NAJBOLJA-Postala je 1961. godine, ukrštanjem vangenhajmove i požegače. Prorodila je pete godine posle hibridizacije. Priznata je za novu sortu 1975. godine. Sazreva sredinom avgusta, tj. nedelju dana pre stenlija. Bujna je sorta. Polen ima dobru klijavost. Autoinkompatibilna je. Dobro oprašivači za čačansku najbolju su: čačanska rana i čačanska lepotica. Plod je vrlo krupan (oko 48 g.), jajast, tamnoplave boje sa izraženim pepeljkom i vrlo privlačne spoljašnosti. Meso je zelenkastožuto, vrlo čvrsto, dosta sočno, aromatično i vrlo ukusno. Koštica se odvaja od mesa. Plod može dugo (2-3 nedelje) da se održi na grani a da pri tom ne izgubi u kvalitetu.

ČAČANSKA RANA, (S.R.J.)

Plod je krupan, jajastog oblika. Pokožica je ljubičasto-plava do plava. Meso je čvrsto, žutozelene boje, slatko-nakiselo do slatko, sočno. Cepača je, meso se odvaja od koštice. Vreme zrenja je druga polovina VII meseca. Osobine stabla: Drvo je srednje bujno. Otpornost i osetljivost : Otporna je na bolesti i štetočine, nije veliki probirač zemljišta.

Nektarina sorte

Fantazija

Fantazija je sorta nektarine koja se kod nas dosta gaji.Plod joj je srednje krupan do krupan, jajastog oblika,sa pokozicom jarkocrvene boje. Meso je narandžastožuto, čvrsto i sočno, slatkonakiselog ukusa.Izrazito je bujna sorta.Sazreva tokom avgusta i dobro i redovno radja. Osetljiva je na mrazeve,ali nije probirac zemljista.Ima dobru transportnu sposobnost.Podloga koju preporucujemo je vinogradarska breskva.

KALDEZI, (S.A.D)

Ova sorta je poreklom iz SAD-a. Mnogi je smatraju najboljom sortom nektarine. Plod je srednje krupan do krupan, okruglastog oblika. Pokožica je žute boje, ali je većim delom prekrivena sjajnim crvenilom. Meso je sočno, aromatično, beličaste boje. Sazreva u drugoj polovini jula meseca, a radja dobro i redovno.

Breskva sorte

Red heven

Poreklo: Amerika
Plod srednje krupan do krupan, okrugao pokožica srednje maljava, intenzivno žuta, sa sunčane strane jarko crvena. Meso je žuto, srednje čvrsto, sočno, vrlo ukusno, odvaja se od koštice. Dobro podnosi transport, pogodna za stonu potrošnju i industrijsku preradu. Vreme zrenja kraj VII meseca. Stablo je umereno bujno, srednje faze cvetanja, zbog obilnog rađanja stablo ne može mnogo da se razvije. Osetljiva je na lisne vaši, breskvinog savijača i tafrinu. Ima obilnu rodnost, često prerodi, obavezno je proređivanje plodova.

SPRINGTAJM, (S.A.D)

Plod sitan do srednje krupan sa izraženim vrhom. Pokožica maljava, beličaste osnovne boje koja je većim delom prekrivena intenzivno crvenom bojom. Meso beličasto, sa malo crvenila oko koštice, sočno, slabe arome, koštica se ne odvaja. Vreme zrenja je prva polovina VI meseca . Osobine stabla: Stablo dobro razvijeno i rodno,srednje rano cveta.

KOLINS, (S.A.D)

Plod je srednje krupan, okrugao sa zaobljenim vrhom, svetložute pokožice, dobrim delom prekriven lepom crvenom bojom. Meso je svetložuto, ružičasto oko koštice, srednje čvrsto, sočno, izvanrednog ukusa i kvaliteta . Polukalanka, meso se delimično odvaja od koštice. Vreme zrenja je prva dekada VII meseca. Osobine stabla: Stablo je dobro razvijeno i ima bujan rast, srednje faze cvetanja. Otpornost i osetljivost: Otporna je na mraz, srednje osetljiva na tafrinu.

Kajsija sorte

Keckemetska ruza

Poreklo: Madjarska
Kečmetska ruža je kasna sorta kajsije. Sazreva u drugoj polovini jula. Kasnocvetna je, pa često izbegava kasne prolećne mrazeve. Plod je srednje krupan (od 40g do 50g). Meso je izuzetno sočno, prijatnog ukusa i dobro se odvaja od koštice. Pokožica je glatka, narandžaste boje. Veoma je zahvalna za industrijsku preradu.

Madjarskanajbolja

Poreklo: Madjarska
Plod je srednje krupan (oko 50g), okruglasto ovalnog oblika, sužen pri vrhu.Srednje duboka brazda deli plod na dva približno jednaka dijela. Pokožica jenarandžaste boje, sa sunčane strane pokivena dopunskom svetlo crvenom bojom,na kojoj se uočavaju tamno crvene tačkice. Za ovu sortu je karakteristično je da sena pokožici često sreću i braonkaste - rđaste pege (posebno vlažnijih godina). Meso je narandžaste boje, čvrsto, sočno, slatko blago nakselo, aromatično, visokokvalitetno. Jedna je od najboljih sorti kajsije po kvalitetu mesa.

Dunja

Dunja leskovacka

Leskovačka dunja - (Spada u sorte jabučastog oblika) Stara domaća sorta, nastala kao spontani sejanac nepoznatog porekla. Prvi put je zapažena u okolini Leskovca, po kome je i dobila ime. Gaji se u zemljama Balkanskog poluostrva i u još nekim zapadnoevropskim zemljama. Smatra se jednom od najkvalitetnijih sorti. Sazreva u prvoj polovini oktobra. Plodovi se dobro drže na grani. Stablo je slabo do srednje bujno, sa jakim i pravim deblom i krunom, koja je u prvih 7-8 godina obrnuto kupasta do okruglasta, a kasnije široko razgranata i prilično gusta.

Musmula

Musmula domaca

DOMAĆA MUŠMULA - Plod sitan do srednje krupan, kupastog oblika, veoma ukusan kada ugnjili. Mana mu je što ima puno semenki u plodu a malo mesa. Sazreva u X mesecu. Stablo je bujno, otporna na mraz i sušu. Samooplodna je. Može se kalemiti na glog, kao i na sejanac dobijen iz semenke mušmule. Ovi kalemovi sa navedenim podlogama dobro podnose sušu.

Tresnje sorte

Tresnja burlatova

Poreklo: Francuska
Francuska sorta, trešnje sazrijeva krajem druge nedjelje zrenja trešnje. Srednje ranog cvijetanja, dobro podnosi transport. Plod je snažan, tamnocrvene boje, srednje veličine ili veliki, veoma sladak i sočan, sa čvrstim mesnatim dijelom. Kao rana trešnja u vrijeme zrenja nije podložan napadu trešnjine muhe. Sorta je djelimično samoplodana i oprašuje se takođe sa drugim ranim sortama trešanja. Dobri oprašivači su Van, Stela, Lionska rana i Suvenir. Može se uzgajati na blago-kiselim zemljištima.

SAMBERST, (KANADA)

Plodovi su veoma krupni (12-13 g), loptasti, sjajni, intenzivno crvene do tamno crvene boje u punoj zrelosti. Meso je svetlocrvene boje , čvrsto, slatko, hrskavo i kvalitetno. Samooplodna je i vrlo rodna sorta i zahteva redovno orezivanje . Vreme zrenja je prvom polovinom juna meseca. Stablo je slabo do srednje bujno , široke piramidne krine. Rano prorodi i odlično rađa svake godine.

REGINA, (NEMAČKA)

Plod je krupan, čvrst, veoma dobrog ukusa i otporan je na pucanje. Sorta je kasnog vremena cvetanja i sazrevanja. Regina je novija sorta koja je tržišno sve zastupljenija među komercijalnim sortama tamno-crvene trešnje. Regina dobro podnosi zimske mrazeve i tolerantna je prema hladnijim vremenskim uslovima sa većom količinom padavina.

NJU STAR, (KANADA)

Voćne sadnice trešnje, sorte”Nju Star”je poreklom iz Kanade .Nju Star je izrazito samooplodna sorta, krupnog ploda koja u novije vreme privlači značajnu pažnju. New Star je sorta srednje ranog i obilnog cvetanja koje započinje u proseku dva dana pre sorte Stela. Odličan je oprašivač za druge sorte istog vremena cvetanja. Krupnih je plodova ,prosečne mase oko 9g. Atraktivne purpurno crvene boje i srcastog oblika. Plodovi sazrevaju u prvoj polovini juna. U našim uslovima pokazala se izuzetno dobro i rodnom.

MARELA, (KRALJICA HORTENZIJA)

Plod krupan do vrlo krupan oko 8 g. ovalno srcast. Osnovna boja pokožice ćilibarnožuta išarana svetlim rumenilom, šarena, veoma atraktivni plodovi. Meso vrlo sočno, slatkonakiselo, ukusno. Plodovi osetljivi na transport. Osobine stabla: Stablo kržljavo do slabo bujno. Otpornost i osetljivost: Osetljiva na mraz, ako se zakasni sa branjem, plodovi brzo propadaju.

OBLAČINSKA, (S.R.J.)

Plod sitan,prosečne mase oko 5-6 g. Pokožica sjajna, intenzivne karmin crvene boje. Meso sočno, ukusno, slatkonakiselo, odlične arome. Ima dobro obojen sok pogodna za industrijsku preradu. Vreme zrenja je kraj VI početak VII meseca. Osobine stabla: Stablo je slabo bujno niskog rasta i okrugle krune. Daje puno izdanaka. Otpornost i osetljivost: Otporna je na kasni prolećni mraz i sušu, osetljiva na antraknozu

ŠUMADINKA, (S.R.J.)

Voćne sadnice trešnje, sorte”Nju Star”je poreklom iz Kanade .Nju Star je izrazito samooplodna sorta, krupnog ploda koja u novije vreme privlači značajnu pažnju. New Star je sorta srednje ranog i obilnog cvetanja koje započinje u proseku dva dana pre sorte Stela. Odličan je oprašivač za druge sorte istog vremena cvetanja. Krupnih je plodova ,prosečne mase oko 9g. Atraktivne purpurno crvene boje i srcastog oblika. Plodovi sazrevaju u prvoj polovini juna. U našim uslovima pokazala se izuzetno dobro i rodnom.

Lesnik sorte

ISTARSKI LEŠNIK, (HRVATSKA)

Plod je krupan, prosečne mase oko 3 g. Okruglastog oblika, omotač u ravni ploda iz kojeg plod teško ispada što se smatra nedostatkom, jezgra vrlo ukusna. Ostale karakteristike: Stablo je vrlo bujno osrednje rodnosti. Vodeća je sorta u Jugoslaviji, ali ga potiskuju sorte boljih osobina koje su se pojavile poslednjih 7-8 godina. Mana mu je što plod teško ispada iz omotača. Sazreva krajem VIII meseca.

LEŠNIK ISTARSKI DUGI, (HRVATSKA)

Voćne sadnice leske, sorte”Istarski dugi”vodi poreklo iz Istre, Hrvatska. Stablo je bujno i vrlo rodno. Cveta rano i rano sazreva, protandričan je. Dobro ga oprašuju Tonda Gentile Romana, Davian i drugi. Plod je lep, duguljast i krupan, mase oko 3,4 do 3,5 g. Ima relativno razvijen omotač iz koga plodovi teško ispadaju. Ova sorta je dosta osetljiva na sušu. U grozdu ima u proseku 3-5 ploda. Radman jezgra je 46%.

KOSFORD

Plod srednje krupnoće mase oko 2,5 g. Duguljast, omotač u ravni ploda ili malo duži. Plodovi po 2-4 u gronji. Jezgra kvalitetna, randman 50-53%. Ostale karakteristike: Stablo je srednje bujnosti, razgranato. Cveta i zri kasno. Vrlo dobro rađa, srednje je otpornosti na niske zimske temperature. Oprašuje ga rimski.

OKRUGLI CRVENI ILI TONDA ROSSA, (ITALIJA)

Plod je krupan, mase oko 2,7 g. Duguljast, omotač je kraći od ploda, ljuska srednje debljine, mrke boje, prošarana prugama. Jezgra je kvalitetna , radman 38%. Ostale karakteristike: Bujna sorta uspravnog rasta,dobre rodnosti, srednjeg perioda cvetanja. Plodovi sazrevaju kasno. Oprašuju ga: Okrugli đifonski i Rimski. Mana ove sorte je mali randman jezgra.

DESERTNI

Plod je srednje krupan, mase oko 3,1 g. ovalan, ljuska je srednje debela. Jezgra je svetlomrka, ukusna i bez izrazite arome, randman 47%. Ostale karakteristike: Drvo je srednje bujnosti , okruglaste krune. Otporno na sušu. Cveta srednje pozno do pozno. Dobro i redovno rađa. Zri sredinom septembra . Oprašuju ga: Tankobupinasti i Jaltenski

RIMS,(S.A.D)

Plod je srednje krupan, mase oko 2,9 g. Eliptičan, srednje debele, svetložute i sitni izbrazdane ljuske, čvrstih šavova jezgra žutomrka, slatka randman oko 45%. Ostale karakteristike: Drvo je umereno bujno okruglaste krune. Cveta srednje kasno. Sazreva u prvoj polovini oktobra. Dobro ga oprašuju primorski i nikitinski. Plodova sa duplim jezgrom može da bude od 10-40 %.

ORAH SORTE

ŠEJNOVO

Plod je krupan, prosečne mase oko8-12 g. Ovalnog oblika,tanke i meke ljuske izkoje se lako vadi jezgra dobrog kvaliteta . Randman jezgra 53-57%. Ostale karakteristike: Drvo je bujno, vegetacija mu kreće ranije, početkom aprila a cvetanje počinje 20. aprila. Protandričan je, zbog izvesne osetljivosti na kasne prolećne mrazeve preporučuje se gajenje u toplijim, prisojnim oblastima. Rađa dobro, otporan je pegavost lišća.

DŽINOVSKI

Plod je krupan, prosečne mase 12,8 g. Izduženog je oblika, ljuska srednje čvrstoće, lako se lomi. Jezgra je kvalitetna, odličnog ukusa. Randman 56%. Ostale karakteristike: Drvo je bujno, snažno i robusno, rano prorodi i dobro i redovno rađa. Cveta kasno čime izbegava prolećne mrazeve. Protaginičan je.

ELIT

Plod je srednje krupnoće, prosečne mase oko 10 g. Ljuska je srednje debljine , hrapava je. Jezgra kvalitetna sa randmanom od 46%. Ostale karakteristike: Mariborska selekcija francuskog oraha sejanca. Drvo je bujno i cveta pozno tako da uglavnom izbegava poznoprolećne mrazeve. Dobro rađa. Protandričan je, ponekad ispoljava homogamiju. Preporučuje se za gajenje u hladnijim oblastima.

PATULJASTO VOĆE SORTE

MINI BRESKVA

Mini breskva obrazuje ukrasnu biljku od 1m visine. Pogodna je za sadnju u vrtovima i većim saksijama na terasama. Plodovi su krupni , mase oko 150 g.,lepo obojeni , žutog mesa. Vreme zrenja je prva polovina avgusta .

MINI KRUŠKA

Voćne sadnice mini kruške gaje se u vrtovima, ili posađene u saksijama na terasama .Bujnost kreće od 1,2 do 1,5 m . Plodovi su srednje krupnoće, žute boje. Vreme zrenja je početak septembra.

MINI VIŠNJA

VMini višnja predstavlja nezamenljiv ukras naših vrtova. Plod je krupan, okruglastog oblika , tamnocrvene boje. Sok je zatvorene rubin boje. Vreme zrenja je polovina jula.

MINI KAJSIJA

Cvetovi su pink boje. Plodovi su srednje krupni veoma zanimljivog izgleda. Veoma je pogodna za gajenje oko okućnice , a usled nedostatka prostora može se gajiti u saksiji na terasi. Vreme zrenja je početkom jula.

STUBASTO VOĆE SORTE

STUBASTA JABUKA POLKA

Crveno zeleni plodovi, srednje veličine. Zri sredinom septembra. Izuzetno je ukusna.

STUBASTA KRUSKA

Stubasta kruška je pogodna za sadnju u dvorištima, okućnicama, saksijama Sadnice stubaste kruške ne zauzimaju veliki prostor Postoje više sorti stubastih krušaka i to su: stubaste kruške koje rastu do 2 metra stubaste kruške koje rastu do 3 metra stubaste kruške koje rastu do 4 metra Stabla su obučena kratkim grančicama na kojima se nalaze plodovi stubaste kruške Uglavnom sve sorte stubaste kruške su srednje tolerantne na bolesti i štetočine

BELI DUD

Beli dud je drvo poreklom iz Kine i istočne Azije. Pripada rodu Morus koji obuhvata desetak vrsta listopadnog drveća i grmlja. Rašireni su uglavnom u umerenom pojasu severne polulopte. Beli dud je drvo koje može da naraste do 20 m sa okruglom krošnjom. Kora je u mladosti žućkastosiva i glatka, a kasnije sivosmeđa i duboko ispucana. Listovi su naizmenični, sa plitko srcoliko urezanom osnovom 3-10cm dugom, često nesimetrično nazubljenih ivica, i samo sa donje strane duž nerava dlakavo. Može biti dvodoma ili jednodoma vrsta. Rese se pojavljuju oko maja meseca zajedno sa listanjem.

CRNI DUD

Crni dud dostiže visinu do 20 metara, sa visokom i gustom krošnjom. Dudinje su crno-ljubičaste do crne, prijatnog ukusa, dvostruko veće nego kod belog duda. Bolje podnosi niske temperature od belog duda i dobro podnosi suvu klimu. Crni dud ima dlakavo lišće zbog čega se nije upotrebljavao za gajenje svilene bube (dudovog prelca). Drvo je manje cenjeno nego kod belog duda, dok su u pogledu dekorativnih svojstava veoma slični.